Finansije i Osiguranje - Srbija

Nastavak pregovora o ruskom kreditu

Predstavnici srpske i ruske vlade će 24. januara u Moskvi nastaviti pregovore o dobijanju kredita od 800 miliona dolara za železnice u Srbiji, najavilo je Ministarstvo za infrastrukturu.

Ministar Milutin Mrkonjić je ranije izjavio da će do tog ekspertskog sastanka biti pripremljen veći deo projekata po ruskim standardima, odnosno "onako kako je to tražila ruska strana".

Planirano je da sredstva iz tog aranžmana budu uložena u završetak pruge od Valjeva do Loznice, obnovu pruge Beograd - Bar do granice sa Crnom Gorom i završetak izgradnje Beogradskog železničkog čvora.

Za prugu Valjevo - Loznica u dužini od 68,1 kilometar Saobraćajni institut CIP je uradio projekte za 19 tunela dužine 9.759 metara i projekte za 69 mostova dužine 3.977 metara.

Na toj pruzi, na kojoj su radovi prekinuti 2000. godine, svi tuneli su ili potpuno završeni ili probijeni, a izgrađena je i većina mostova.

Pruga Beograd - Bar, za jednokolosečni mešoviti saobraćaj, izgrađena je u periodu od 1952. do 1976. godine, u dužini od 454,8 kilometara, od čega je na teritoriji Srbije 287,4 kilometra.

Projektovana brzina vozova je od 80 do 120 kilometara na čas i na pruzi su 254 tunela ukupne dužine od 144,4 kilometara, odnosno u tunelima je 24 odsto pruge.

Zbog vrlo zahtevnih terenskih uslova, mnogi od mostova na pruzi Beograd - Bar predstavljaju vrhunska projektantska i građevinska ostvarenja, ističu u CIP - u i navode kao primer most "Malu Rijeku", u dužini od 498 metara, sa najvišim stubovima u Evropi i visinom u odnosu na nivo reke od 200 metara.

Pruga Beograd - Bar, prema Evropskom sporazumu o najvažnijim međunarodnim prugama (AGC), pripada međunarodnoj železničkoj mreži "E" pruga. Ona povezuje svetske morske puteve - Ameriku, Mediteran, Bliski Istok, Srednji Istok i Daleki Istok sa glavnim evropskim prugama, a predstavlja i jedinu vezu železnica Albanije sa Evropom.

Treći projekt je Beogradski železnički čvor, koji se rekonstruiše i gradi više od 50 godina.

Prostor Savskog amfiteatra danas je popunjen železničkim postrojenjima različite namene i izgradnjom putničke stanice Beograd Centar, tehničkih stanica u Zemunu i Kijevu, Robno transportnog centra u Makišu i obilazne pruge Beli Potok-Vinča-Pančevo, teretni sistem i novi putnički sistem biće stavljeni u funkciju po konceptu čvora.

Kroz čvor prolaze međunarodne magistralne pruge koje preko Beograda povezuju Pariz sa Istanbulom, Budimpeštu sa Atinom i Bukurešt sa Barom.

Beogradski čvor predstavlja centar železničke mreže i radi usklađenog razvoja železnice i grada usvojeni su principi kao osnova za sva tehnička i urbanistička rešenja od 1956. godine do danas: osloboditi obale reka, Savski amfiteatar i Topčider od železničkih postrojenja, razdvojiti putnički i teretni saobraćaj na prilazima gradu i osloboditi centralnu zonu grada od teretnog saobraćaja.

Potrebno je i organizovati putnički saobraćaj tako da vozovi sa svih pruga prolaze kroz stanice na levoj i desnoj strani reke Save, koncentrisati celokupan rad sa teretnim vozovima u jednoj ranžirnoj stanici na periferiji grada i lokalni rad sa robom koncentrisati u multimodalne logističke centre.

Osnovu teretnog sistema predstavljaju stanica Beograd Ranžirna u Makiškom polju i teretne obilazne pruge i saobraćaj teretnih vozova se odvija obilaznim prugama po periferiji grada, osim pravca prema Banatu gde vozovi za prevoz tereta saobraćaju kroz Savski amfiteatar i oko Kalemegdana.

Za oslobađanje centralne zone grada od prevoza tereta i opasnih materija na pravcu prema Banatu mora se završiti projektovanje i izgraditi teretna obilazna pruga Beli Potok-Vinča-Pančevo sa drumsko-železničkim mostom preko Dunava kod Vinče.

Na inicijativu Ministarstva za infrastrukturu i Grada Beograda, CIP je izradio generalne i idejne projekte za obilaznu prugu, obilazni autoput i most preko Dunava, a neophodno je da izradi i glavne projekte.

Ni izgradnja putničkog sistema čvora nije završena, pa vozovi iz svih pravaca završavaju i započinju vožnju u postojećoj putničkoj stanici Beograd u Savskom amfiteatru.

Izgrađene pruge novog putničkog sistema koriste se za saobraćaj "Beovoza", a da bi se putnički sistem čvora stavio u funkciju potrebno je završiti projektovanje i izgradnju predviđenih stanica: Beograd Centar i stanica Zemun i Kijevo.

Stanica Beograd Centar predstavlja srce putničkog sistema čvora, jer se nalazi u centralnoj zoni grada na desnoj strani Save.

Projektovana je kao savremena putnička stanica sa 10 koloseka, šest perona i modernom staničnom zgradom u okviru saobraćajnog i poslovno - komercijalnog kompleksa i započetu izgradnju treba nastaviti i izraditi neophodnu tehničku dokumentaciju.

Stručnjaci ističu da se time stvaraju uslovi da se kompleks Savskog amfiteatra, koji ima površinu od oko 80 hektara, urbanizuje atraktivnim gradskim sadržajima povezanim gradskom železnicom, uz višemilionsku finansijsku korist za Grad Beograd i Srbiju.